Je­dan od naj­bo­ljih žen­skih vo­ka­la na ovim pro­sto­ri­ma, pop pje­va­či­ca Je­le­na To­ma­še­vić ima mno­go raz­lo­ga za sla­vlje. Go­di­na ko­ja je na iz­ma­ku, po­če­la je na naj­ljep­ši na­čin, za­ni­mlji­vim pu­to­va­njem u SAD gdje je za­jed­no sa su­pru­gom bi­la po­ča­sni gost na me­mo­ri­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji po­sve­će­noj Ni­ko­li Te­sli... na­sta­vi­la se se­ri­jom kon­ce­ra­ta, ni­zom pu­to­va­nja, broj­nim po­slov­nim i pri­vat­nim us­pje­si­ma. Svo­ju pu­bli­ku ove go­di­ne, ob­ra­do­va­la je i no­vim al­bu­mom „Ime mo­je” ko­ji je po­brao sve sim­pa­ti­je ko­le­ga i mno­go­broj­nih fa­no­va o če­mu svje­do­če mi­li­on­ski pre­gle­di na ju­tju­bu. Cr­no­gor­skoj pu­bli­ci no­ve pje­sme pre­mi­jer­no je pje­va­la na fe­sti­va­lu Sun­ča­ne Ska­le, a u me­đu­vre­me­nu sni­mi­la je i spot za na­slov­nu nu­me­ru sa glu­mi­com Ni­nom Jan­ko­vić u glav­noj ulo­zi. Po­no­vo je gle­da­mo u ulo­zi ži­ri­ja u po­pu­lar­nom mu­zič­kom tak­mi­če­nju Pin­ko­ve zvje­zdi­ce gdje uži­va slu­ša­ju­ći ta­len­to­va­nu dje­či­cu, a ne­dav­no je uče­stvo­va­la i u sin­hro­ni­za­ci­ji kult­nog cr­ta­nog fil­ma Ma­li princ. Me­đu­tim, svi ti us­pje­si joj, ka­ko ka­že, ni­šta ne bi zna­či­li bez Iva­no­ve i Ni­ni­ne lju­ba­vi.
Po­red no­vog al­bu­ma ko­ji ste iz­da­li ove go­di­ne, a ko­ji je sjaj­no pro­šao, iza Vas je si­ja­set pri­vat­nih i po­slov­nih uspje­ha. Šta bi­ste iz­dvo­ji­li kao naj­u­pe­ča­tlji­vi­je do­ga­đa­je ko­ji su obi­lje­ži­li 2015. go­di­nu?
- Za­i­sta sam za­do­volj­na ka­ko mi je pro­te­kla 2015. go­di­na i pri­vat­no i po­slov­no. U ja­nu­a­ru smo moj su­prug i ja bi­li po­ča­sni go­sti i pred­stav­ni­ci srp­ske kul­tur­ne sce­ne na III me­mo­ri­jal­noj kon­fe­ren­ci­ji po­sve­će­noj Ni­ko­li Te­sli u Nju­jor­ku, u ho­te­lu New Yor­ker, gdje je Te­sla du­go ži­vio i okon­čao svoj ovo­ze­malj­ski ži­vot. Ma­lo je re­ći da smo bi­li i vi­še ne­go po­ča­stvo­va­ni. Ove go­di­ne mi je iza­šao al­bum „Ime mo­je”, sni­mi­la sam ne­ko­li­ko spo­to­va, i da­lje uži­vam kao član ži­ri­ja u Pin­ko­vim zvje­zdi­ca­ma, uče­stvo­va­la sam u sin­hro­ni­za­ci­ji cr­ta­nog fil­ma kult­nog Ma­log prin­ca i ni­šta od to­ga ne bi ima­lo to­li­ki zna­čaj da ne­mam Iva­no­vu i Ni­ni­nu lju­bav.
Da­nas se pje­va­či sri­je­ću sa broj­nim iza­zo­vi­ma kad že­le da sni­me CD, a mno­ge ko­le­ge se od­lu­ču­ju sa­mo za sin­glo­ve. Vi ste ipak, od­lu­či­li da iz­da­te ci­je­li al­bum...
- Vo­lje­la sam da na ovom al­bu­mu ob­je­di­nim i sin­glo­ve, ko­ji su do sa­da iz­la­zi­li kao i no­ve pje­sme, ka­ko bi po­što­va­o­ci mo­je mu­zi­ke ima­li na jed­nom mje­stu sve pje­sme. Li­je­po je ka­da se sni­mi al­bum, ali je da­nas mno­go lak­še sni­ma­ti singl po singl i spot za sva­ku pje­smu. Ipak al­bum je al­bum.
Na no­vom al­bu­mu se po­ja­vlju­ju i Va­ši pri­ja­te­lji, ku­ma Ma­ri Ma­ri, ko­le­ga Ser­gej Ćet­ko­vić, Emi­na Ja­ho­vić... Ko­li­ko Vam zna­či nji­ho­va po­dr­ška, i ko­li­ko je za­htjev­no sa­ra­đi­va­ti sa bli­skim oso­ba­ma?
- Osje­ća­la sam du­žnost i že­lju da pje­sme ko­je sam do­bi­la od svo­jih ko­le­ga pri­ja­te­lja po­di­je­lim sa svo­jom pu­bli­kom. Za me­ne su pi­sa­li: Ser­gej Ćet­ko­vić, Emi­na Ja­ho­vić, Ma­ri Ma­ri, Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić, Dar­ko Di­mi­trov... Ka­da vas ko­le­ge po­štu­ju i vo­le, to je za­i­sta ve­li­ki dar. Ima­la sam čast da cio pr­vi al­bum ra­dim sa Želj­kom Jok­si­mo­vi­ćem i svje­do­ci ste da se te pje­sme slu­ša­ju sa istim ža­rom kao i ra­ni­jih go­di­na. Mi­slim da su i pje­sme sa dru­gog al­bu­ma na do­brom pu­tu da do­ži­ve istu sud­bi­nu.
Na al­bu­mu ima do­sta br­zih pje­sa­ma, ali ne za­o­sta­ju ni ba­la­de. Je­ste li za­do­volj­ni ka­ko ih je pu­bli­ka pri­hva­ti­la i na ko­je pje­sme naj­bo­lje re­a­gu­ju na na­stu­pi­ma?
- Pje­sma „Ime mo­je” je bi­la na pr­vom mje­stu mno­gih top li­sta i za­i­sta je po­sti­gla ogro­man uspjeh, jer je pr­va pu­šte­na u etar i za nju je sni­mljen od­li­čan spot, u kom se po­ja­vlju­je pre­div­na glu­mi­ca Ni­na Jan­ko­vić. Ali usko­ro iz­la­zi spot za još jed­nu pre­li­je­pu ba­la­du, za Ser­ge­je­vu pje­smu „Da mi je da mi se vra­ti moj dra­gi”, ko­ji sam sni­ma­la na Zla­ti­bo­ru, za­tim za „Čo­vjek moj”, ko­ju su pi­sa­li Dar­ko Di­mi­trov i Alek­san­dra Mi­lu­ti­no­vić i „Lu­do za­blu­do”, ko­ju je pi­sa­la Ma­ri Ma­ri. Po­red emo­tiv­nih ba­la­da, ko­je su moj do­bro po­zna­ti te­ren, lju­di­ma se do­pa­da ka­ko sam se sna­šla i u br­zim pje­sma­ma po­put „Čo­vjek moj”, „Ra­no da vje­ru­ješ”, „Kad ne bu­de tvo­je lju­ba­vi” i „Ra­dio svi­ra za nas”, jer no­se svje­ži­nu ak­tu­el­ne elek­tro pop mu­zi­ke.
Ima li va­ša kćer­ka Ni­na fa­vo­ri­te sa no­vog al­bu­ma, i ko­ju Vam mu­zič­ku že­lju naj­če­šće tra­ži?
- Ti­ho ti­ho... Ta­ko zo­ve „Ime mo­je”, za­tim Kri­la me­ka ko svi­la... Ta­ko zo­ve „Da mi je da mi se vra­ti”. Par­če ne­ba... Ta­ko zo­ve „Lu­do za­blu­do” i „Ra­dio svi­ra za nas”... Ka­že mi: „Ma­ma pu­sti te­be, pri­ja mi” (smi­jeh)
Iako ste od­u­vi­jek bi­li vi­še fo­ku­si­ra­ni na glas ne­go na stas, u po­sled­nje vri­je­me ka­ko od ko­le­gi­ni­ca ta­ko i fa­no­va do­bi­ja­te sve vi­še po­hva­la na ra­čun fi­zič­kog iz­gle­da... Ko­li­ko Vam zna­či kad Vam že­ne di­je­le kom­pli­men­te?
- Li­je­po je ka­da že­na vo­di ra­ču­na o svom du­hu i o svom ti­je­lu. To jed­no bez dru­gog ne ide, jer na­še ti­je­lo je hram u kom ži­vi naš duh. I na­rav­no za­do­volj­stvo u gla­vi, svo­jim ži­vo­tom, da umi­je­mo da pri­hva­ta­mo okol­no­sti i da po­štu­je­mo ono što ima­mo. Vje­ru­jem da sa­mo lje­po­ta, bez svih ovih koc­ki­ca ni­je pot­pu­ni mo­za­ik.
Ne­dav­no ste u okvi­ru ra­dij­skog pro­jek­ta „Zvi­je­zde pje­va­ju zvi­je­zde” ot­pje­va­li le­gen­dar­ni hit Bi­je­log dug­me­ta „Bi­tan­ga i prin­ce­za” i odu­še­vi­li ne­ka­da­šnjeg pje­va­ča te gru­pe Želj­ka Be­be­ka ko­ji je pro­ko­men­ta­ri­sao da ste je ot­pje­va­li kao prin­ce­za... Iako ni­ste na po­čet­ku ka­ri­je­re, ko­li­ko vam pri­ja­ju ta­kvi ko­men­ta­ri?
- Kom­pli­men­ti uvi­jek pri­ja­ju, na­ro­či­to kad vam ga upu­te lju­di vri­jed­ni po­što­va­nja po svo­joj ka­ri­je­ri i re­zul­ta­ti­ma ko­je su po­sti­gli. Be­bek je re­kao da je on ot­pje­vao kao bi­tan­ga, a ja kao prin­ce­za. Bi­lo mi je ja­ko za­bav­no na sni­ma­nju spo­ta, gdje sam mo­ra­la da vi­sim sa ko­lu­ta sa 3 m vi­si­ne zbog že­lje re­di­te­lja, ali i to mi je čak bi­lo za­ni­mlji­vo, kao i sa­mo pje­va­nje pje­sme, jer sam mo­ra­la da pri­la­go­dim tekst i da ot­pje­vam u žen­skom li­cu, pa ta­ko do­bi­ja­mo sli­ku bi­tan­ge iz vi­zu­re prin­ce­ze.
U cr­ta­nom fil­mu, sni­mlje­nom po kult­noj knji­zi „Ma­li princ”, po­red sjaj­nih glu­ma­ca po­zaj­mi­li ste glas li­ku maj­ke. Da li vam je to bi­lo pr­vo is­ku­stvo te vr­ste i ka­ko ste se sna­šli na sni­ma­nju?
- Pr­vi put sam ra­di­la sin­hro­ni­za­ci­ju cr­ta­nog fil­ma i po ri­je­či­ma vr­snih glu­ma­ca ko­ji su me ču­li, ka­žu da sam se do­bro sna­šla. Ma­li princ je kult­na knji­ga, a ovaj cr­ta­ni bi tre­ba­lo da od­gle­da­ju i ro­di­te­lji, ka­ko bi shva­ti­li da tre­ba da za­dr­že di­je­te u se­bi i da bo­lje ra­zu­mi­ju svo­ju dje­cu, jer „se sa­mo sr­cem do­bro vi­di, pra­va su­šti­na se oči­ma ne mo­že vi­dje­ti”.
Bez ob­zi­ra na jav­ni po­sao ko­jim se Vi, a i Vaš su­prug ba­vi­te, či­ni se da ste sjaj­no uko­pi­li po­slov­ne i pri­vat­ne oba­ve­ze, i da tu funk­ci­o­ni­še­te bes­pre­kor­no. Ima­te li uti­sak da se sa­vre­me­ne maj­ke da­nas su­o­ča­va­ju sa mno­gim iza­zo­vi­ma i ka­ko va­ma uspi­je­va da is­pu­ni­te sve za­htje­ve?
- Imam sre­ću da ra­dim po­sao ko­ji vo­lim naj­vi­še na svi­je­tu, ipak ja sam na pr­vom mje­stu maj­ka i su­pru­ga. Ka­da sam po­če­la ta­ko da po­sma­tram stva­ri, po­če­li su da se ni­žu us­pje­si, a svoj po­sao ra­dim sa la­ko­ćom i ela­nom. Isti slu­čaj je i sa mo­jim su­pru­gom, ra­zu­mi­je­mo po­slo­ve ko­ji­ma se ba­vi­mo, ali na­ša po­ro­dič­na ba­za nam je naj­zna­čaj­ni­ja.
No­vo­go­di­šnji i bo­žić­ni pra­zni­ci su nam na pra­gu. Ka­ko gle­da­te na te da­tu­me i uži­va­te li u nji­ma još vi­še od­kad ima­te di­je­te?
- Obo­ža­vam Bo­žić i no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke. Vo­lim da is­po­štu­jem obi­ča­je, jer me to sje­ća na dje­tinj­stvo. Vo­lim da oki­tim ku­ću i da ta­ko bu­de da­ni­ma pri­je i po­sle No­ve go­di­ne.
Ka­ko će­te do­če­ka­ti No­vu 2016. go­di­nu ?
- Po­sle mno­go rad­nih No­vih go­di­na, ima­ću pri­vi­le­gi­ju da ovu do­če­kam sa Ni­nom i Iva­nom.
Ne­gdje će­mo ot­pu­to­va­ti...
Šta že­li­te se­bi i naj­bli­ži­ma u No­voj 2016. go­di­ni?
- Da bu­de­mo zdra­vi, spo­koj­ni i ra­do­sni u sr­cu. Sve osta­lo mo­že­mo da do­tje­ra­mo i po­pra­vi­mo.
Ko­ji po­klon pri­želj­ku­je­te is­pod jel­ke, a šta naj­če­šće osta­vlja­te?
- Ja svo­je po­klo­ne dam pri­je No­ve go­di­ne, pa ih is­pod jel­ke ni ne sta­vljam. Isto ta­ko i ja svo­je do­bi­jem pri­je No­ve.
Naj­ljep­ši do­ček No­ve go­di­ne ko­ji pam­ti­te?
- Bi­lo je pu­no li­je­pih do­če­ka na tr­go­vi­ma na ko­ji­ma sam pje­va­la, ali ipak do­ček sa svo­jom po­ro­di­com i pri­ja­te­lji­ma je ne­pro­cje­njiv.
Ane­la ŠA­BO­TIĆ